tamo i nazad
Реч је опасно оружје.
Сачекај ме у сумрак.
Најављен је пљусак који ћемо дочекати заједно.
Ако желиш, ако си заинтересован,
ако мислиш да можемо као некада стајати под кишом, затвореног кишобрана.
У супротном немој доћи.
Само буди искрен према себи,
друго не тражим.
Срећна вам свима Нова Година. Многе ће се ствари догодити мимо ваше воље, али сам сигурна да ће бити и оних о којима ћете одлучити сами. Желим да успете препознати такве животне тренутке и искористите их. Желим да успете. Желим да се још дуго овде и на другим лепим местима срећемо и препознајемо. Желим....
Ах, небитно! Нека је срећно!
Је ли ко чуо за ефекат "бумеранг"?
Последица тог ефекта је враћање на старо, али тако да те лупи у главу, с леђа, ненајављено, па извучеш из архиве текст који све објашњава, да се не губи време јер ваља санирати оштећења на трупу једрењака.
Данима се осећам лоше. Познат ми је узрок оваквог стања свести. Као насликано пред собом имам све - комплетну ситуацију, спорадичне проблематичне потезе, последице и могућа решења. Но, ни кристално јасан преглед ме не чини одлучнијом. Никако да подвучем црту и ставим потпис, а то се дешава у тренутку када сам у сопственој глави окренула прекидач на ОФФ и завршила са ламентирањем над просутим млеком. Тада наступа време делања, а ја у овом моменту не налазим довољно снаге да напнем вијуге и направим тај клик. Због чега? Због кога, боље је да се запитам. Данима ми у грудима трепери ситна уплашена душица, повређена и рањена, као врабац погођен оловом из ваздушне пушке у суровој игри неког балавца. Кожу носим преокренуту, тако да ме боли сваки, ма и најневинији туђи поглед. Ма, не могу се ни бавити описом овог дауна који ме носи испод дна, ништа ме не растерећује, само ме ситна радост мог срца, мог разлога постојања подигне својом лепотом, тек да ме не удави оволики јад. Знам да требам, једноставно морам, јако желим да се тргнем, на крају сам сигурна да ћу то и учинити. Одлажем пошто тиме морам одбацити део себе, онај који ме чини другачијом, на који сам до сада била врло поносна, а сада је мртав, мртав, толико је безосећајан постао. Мисли позитивно, мисли позитивно, ништа више није као пре, ништа више није као пре, бићеш добро, бићеш добро... понављам своје мантре сваке ноћи, пред сан, по буђењу, уз сваки удах ваздуха, без осмеха, помало већ навикнута на промене расположења моје, наше... Помислим: лото премија, жељени посао, летовање у Дубаију, лет авионом, велики регрес за годишњи одмор, нови плави спортски ауто....- ништа ме не би учинило срећном сада, док видам повређену одбачену, ничију душу, на задушнице, уочи недеље на Духове. Боли јако! Без суза.
Једном се то десило! Сунце је било са стране, а ветар је миловао лице, све се као на пуцкање прстом окренуло на добро, позитивно, освежавајуће...
Како је живот понекад леп!
Устанеш, пољубиш кога волиш, сркнеш кафицу, здрав, свеж, одморан заграбиш дан, пошаљеш/примиш лепу поруку, осмехнеш се сваком лицу, осетиш изнутра да си свој.
Нисам раније умела ценити овакве тренутке. Старим, учим, схватам...
Још радим на заборављању и опраштању, савети су добродошли.
размахала сам крилца, време је за полетање. Желим и вама добар ветар у леђа.
Чола је Чола!
Некад ми се заиста учини да пева само за мене.
Желим вам леп, сунчан мајски дан!
Бројим твоје кораке,
утишавам слутњу,
немим пред могућностима које видим.
Немој застати,
не окрећи се.... Анђео би се могао преплашити.
Свратих да вас подсетим како је све лепше, светлије и нежније у пролеће. Зар не?
Желим вам пуно љубави, вунених облака и насмејано Сунце. Живело пролеће!
Устадох жељна голицања које у стомаку изазива тајна кад просто мора напоље. Знате, то је онај осећај свраба који је некада давно натерао једног берберина да ископа рупу у земљи и у њу закопа оно што зна, а не сме рећи, никоме.
Имам тајну. Велика је, огромна... Лепа. Како да је не поделим са вама?
Добро, нисам без мане. Нико није. Не постоји такав. Прихватам понекад умем бити врло тврдоглава, својеглава, луда и инатна. Могла бих даље редати особине које ми најближа околина ставља на терет (јавно или тихим мрмљањем иза леђа), али мени самој у последње време почиње сметати тренд кога примећујем, мада се тихо инфилтрира и устаљује у мојој посебности. О чему ја то труним?
У најкраћем - одувек сам се добровољно сврставала у ред оних са слоновским памћењем и никаквим смислом за праштање, на потез спремна исуканим копљем устремити се на ветрењачу. Сад ми је свеједно. Увце ме боли! Ветрењача нека се окреће, нека клопара, тако ме брига. Нека их, тих ветрењача, шта ће, друго не умеју.
Управо је у том квака! Фалим себи онаква, загрижена и љута, тај адреналин што доводи до врења ми је дефицитаран. Понекад искрено зажелим да се врати жеља за осветом, тек да замутим воду из резервоара понекој камили.
Видим ја, однео враг шалу, свима нам хитно треба бег од набујалих прича о светској кризи, од размишљања о томе шта ћемо и како ћемо јадни на овој ветрометини живота, са економијом која се стрмоглављује у пропаст (као, до сада је била О.К.). Хајде да бар мало побегнемо, да седнемо на травицу зелену, дубоко удахнемо озон и дуго гледамо у плаво небо. Спашавајмо се сами, нико нас други спасити неће. Укрцавајте се, ко жели! Травчицу међу зубе и опуштенција.
СЕЋАМ СЕ....
Били смо много млађи, слободнији и слободоумнији. Волели смо све што воле млади, дружења, сличице, салвете, одласке у биоскоп, маст на леба и чоколадице Животињско царство.
Горљиво навијали за Звезду или Партизан, код комшија први пут гледали ТВ, одлазили на екскурзије које не трају један дан, мењали синглице и поклањали их једни другима за рођендан. Писали дневнике и споменаре, које су мајке и старија браћа увек проналазили, кАо случајно... Сећаш се?
Не изгледа тако далеко, а прошле су светлосне године.
Да ми се још мало вратити у детињство, само да поново осетим мирис безбрижности и запамтим игре које су нас знале натерати да заборавимо време, глад, обавезе и чињеницу да нас код кућа чекају брижне матере. Вратила бих се брзо и својој поспаној љубави на уво шапутала све тајне које крије срећно детињство.
| « | Септембар 2023 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- Март 2010 [1]
- Јануар 2010 [1]
- Октобар 2009 [1]
- Август 2009 [1]
- Јул 2009 [1]
- Мај 2009 [1]
- Април 2009 [3]
- Март 2009 [1]
- Фебруар 2009 [4]
- Јануар 2009 [12]
- Децембар 2008 [15]
- Новембар 2008 [11]
- Јул 2008 [1]
