tamo i nazad

Реч је опасно оружје.

Ничија душа
2009/10/23,08:39

Је ли ко чуо за ефекат "бумеранг"?

Последица тог ефекта је враћање на старо, али тако да те лупи у главу, с леђа, ненајављено, па извучеш из архиве текст који све објашњава, да се не губи време јер ваља санирати оштећења на трупу једрењака.

Данима се осећам лоше. Познат ми је узрок оваквог стања свести. Као насликано пред собом имам све - комплетну ситуацију, спорадичне проблематичне потезе, последице и могућа решења. Но, ни кристално јасан преглед ме не чини одлучнијом. Никако да подвучем црту и ставим потпис, а то се дешава у тренутку када сам у сопственој глави окренула прекидач на ОФФ и завршила са ламентирањем над просутим млеком. Тада наступа време делања, а ја у овом моменту не налазим довољно снаге да напнем вијуге и направим тај клик. Због чега? Због кога, боље је да се запитам. Данима ми у грудима трепери ситна уплашена душица, повређена и рањена, као врабац погођен оловом из ваздушне пушке у суровој игри неког балавца. Кожу носим преокренуту, тако да ме боли сваки, ма и најневинији туђи поглед. Ма, не могу се ни бавити описом овог дауна који ме носи испод дна, ништа ме не растерећује, само ме ситна радост мог срца, мог разлога постојања подигне својом лепотом, тек да ме не удави оволики јад. Знам да требам, једноставно морам, јако желим да се тргнем, на крају сам сигурна да ћу то и учинити. Одлажем пошто тиме морам одбацити део себе, онај који ме чини другачијом, на који сам до сада била врло поносна, а сада је мртав, мртав, толико је безосећајан постао. Мисли позитивно, мисли позитивно, ништа више није као пре, ништа више није као пре, бићеш добро, бићеш добро... понављам своје мантре сваке ноћи, пред сан, по буђењу, уз сваки удах ваздуха, без осмеха, помало већ навикнута на промене расположења моје, наше... Помислим: лото премија, жељени посао, летовање у Дубаију, лет авионом, велики регрес за годишњи одмор, нови плави спортски ауто....- ништа ме не би учинило срећном сада, док видам повређену одбачену, ничију душу, на задушнице, уочи недеље на Духове. Боли јако! Без суза.

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu