tamo i nazad

Реч је опасно оружје.

Облачак
2008/12/27,14:14

 

Данас је на програму релативно давна, мада увек актуелна, романтична песмица. Волите се, људи. Проведите леп дан!

 

МАСКА
2008/12/25,13:30

Данас сам весела, данас сам своја...

Ви, како сте ми данас?

Шта вам даје крила?

ax, ax
2008/12/24,19:03

Пољуби око које волиш.

Пожели нешто лепо.

Ако јако желиш, твоје ће жеље наћи пут остварења.

 

 

Нова, а Стара
2008/12/23,17:40

Узмувао се свет ових дана, сви би да се прочисте у напусте стару годину без мрља, нарочито на савести. Никако имуна од таквих настојања, не правим спремање у ризници својих успомена, крцатој промашајима, погрешним проценама и временом потрошеним на људе који то нису оправдали, једноставно се отварам да изађу напетости и стрепње. Кажем себи, после плодног премишљања, да је најбитније злато које здраво дише и мота се око нас, да смо бескрајно у плусу јер нас судбина није изазивала (мада ми њу богами јесмо, итекако). Дубоко одахнух данас, са срца ми је пао големи терет, јер добре се ствари догађају кад им се најмање надате. Успела сам да убедим себе како у процени не смем полазити од најцрње варијанте, а у одбрани треба бити смирен, да не би одабрао погрешно оружје (којим сечеш, од њега ћеш и страдати). Лако је подилазити себи и налазити оправдања, њих никад не мањка (уколико иоле волите себе), треба бити спреман на последице, јер нисте свој газда, имате неког ко је непроцењива лепота и одговорност у истом обиму. Дакле, срећно свима, будите искрени према себи и благи према другима док подвлачите ту црту иза Старе, а испред Нове. Нека нам свима наступи БОЉА, већ према заслугама, јер увек тако бива, зар не?

 

претпразнична
2008/12/22,19:45

Просто не могу да одолим. Савладала ме потреба да ово осећање поделимо:

натпис на зиду
2008/12/22,13:29

 

Време је да отворите срца и пустите ме напоље!

шарена лажа
2008/12/17,12:20

Живимо у времену шарених лажи, констатовао је данас неко у пролазу. Срећни су који пливају у незнању.

....

Одсутним погледом испраћа прамен дима из, по навици, запаљене цигарете. Мука му је! Нека све иде дођавола! Не могу га прозрети, ничим дотаћи... Сам је, свој и ничији више. По ко зна који пут ће их спремно погледати у очи, прећутати одговор и остати закључан, запечаћен, свој и недодирљив.

Пустиће живот да га искушава. Никад на прву лопту, тек лагано са резервом провириће из љуштуре, кад процени да нема опасности од отворених рана.

Најгори су дани празника. Постане раздражљив, свестан самоће и празнине чекања. На програму ништа, сви канали шуште, ван употребе.

Време је за нову цигарету!

Ко те воли више од мене...
2008/12/16,22:00

Речи су овде непотребне! Поздрав свима. Будите ми добри!

недосањана прича
2008/12/14,11:02

Јутрос ме је дочекало Сунце на прозору.

Нема лепшег осећаја од задовољства које изазива срећа недељног преподнева. Удахнеш дубоко, рашириш руке без бојазни, хвалећи се остацима ноћашњег сна и подсвесног шапата како је све, баш све у реду.

Живи, здрави, са назнаком лепоте у углу ока и осмехом у крајичку усана пливамо кроз рески ваздух. Таква зимска јутра волим. Радујем им се јер носе у најави добар дан и пријатно вече. Оранџасти пламен ватре и мирис простртог свеже опраног рубља, проткани за мрву тежим траговима старинског доручка, који тако подсећа на мајку - недеља.

Одабрала сам песму за нас. Допада вам се? Осећате је? 

Уживајте у овом предивном дану. Неће се вратити, али може трајати ако се мало отворите и дате му прилику да вас освоји. Недеља, лепа и сунчана, обећавајућа...

Отворите широм очи и сагледајте ту лепоту.

 

НЕКО
2008/12/12,12:29

Полако али сигурно стиже оно ужурбано расположење пред празнике. И волем, и не волем...

Нешто у мени се радује, писмо дародавцима је срочено, још да умесимо колачиће и да се надамо да ће они који нас усрећују проценити да смо били добри...

Волем вас, а и то не волем!

Промена ритма
2008/12/08,14:57

Тек да видите да ми нисте без основа поверили ову важну позицију. Одмах предлажем малу промену ритма. Драго Сањарење, водиш следеће коло, а сад се шалтамо на лагано њихање и то по рецепту - ДАМЕ БИРАЈУ. Наравно, пева нам Брус па још Вилис. Ја бих предложила Воји да заплешемо, али ме мало срам, не познајемо се довољно, па ћу стидљиво гледати из прикрајка.

Ви видита шта ћете, односно кога ћете одабрати. Сад, сви на плес.

Свирај
2008/12/06,20:43

Не одустајем!Money mouthХоћу да учествујем. Могу ли ја у том бизнису бити ДЈ? Без музике нема продора на тржиште. За почетак предлажем КОЛО!

коштуњави плодови
2008/12/06,20:19
Ау, баш ме бацисте на муке. Драга Домаћица задала задатак у ком се не сналазим, па сам се дуго борила са сопственим егом, питајући себе (се) о томе шта би ме достојно представило на овој сцени. Цртеж - не, никако, отераћу људе дефинитивно из овог дневника, гоблен је већ Сањарење поносно окачила, хеклерај - ту бих прошла, али су радови неуштиркани а сад ми се не да у ту процедуру, прича - не, никако, скрибомана наоколо колико волиш, у прављењу шапица сам махер, али треба чистити орахе, диплому данас добије ко год има лове, ритам машине компонују хитове... Просто не знам где ударам од силне расутости... И тако је моја голгота од силних дилема трајала, трајала, и ко зна докле би, да Анам није оставила коментар који ме је растужио и натерао да потпуно окренем точкиће у глави на другу тему. Аутоматски ми се пред очима појавило питање- колико ми у ствари уопште волимо себе, и колико то зависи од тога колико нас други воле (тј. да ли и како то показују). Јер, да ја толико јако волим себе и баш ме боли увце за ваше мишљење, поносно бих истакла стихове које сам писала једном горштаку у време луде заљубљености (субјективно сматрам да та осећања дан-данас видљива стоје у свакој речи), а Анам не би себи налазила мане тамо где их нема. Да ли уопште умемо да волимо себе? Може ли се та вештина научити, савладати на неком курсу, па макар био и дописни? Сад сам скроз у проблему! Стихови остадоше у тами анонимности, чаме чекајући...
ко чека, дочека
2008/12/05,13:04
Колегиница, са којом проводим већину радног времена, ових дана прави велики заокрет у свом животу. Најконкретније - поново пушта љубав да јој се прикучи. Дешава се то уз много уздаха, суза и несигурности, али је толико лепих вибрација у ваздуху око ње. Лепо је вратити се вредностима које смо спремили у неке фиоке, а након закључавања кључеве скрили од себе. Њено лице је засијало, очи су проговориле, а осмех је добио нову пуноћу и лепоту. Ах, та свемоћна љубав, колико мука зна донети, како лако поцепа човека (жену нарочито), а још лакше и брже све седне на место, уз један једини услов - да уз себе имате неког свог, коме сте ви такође у специјалној категорији. Пред мојим очима отелотворује се мит о тражењу (налажењу) друге половине јабуке. Предивна слика. Желим им срећу и мудрост да сачувају драгоцена осећања.
немирно небо
2008/12/01,18:08

"Сада је време путовања, никада дужи пут до куће..."

Чорба, ветар, снови, лепа надања и младост. Какав спој догађања. И која случајност - да све у сећање дође баш данас, првог дана последњег месеца једне преступне године.

Само ваша ја.

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu