Реч је опасно оружје.
Данас је на програму релативно давна, мада увек актуелна, романтична песмица. Волите се, људи. Проведите леп дан!
Узмувао се свет ових дана, сви би да се прочисте у напусте стару годину без мрља, нарочито на савести. Никако имуна од таквих настојања, не правим спремање у ризници својих успомена, крцатој промашајима, погрешним проценама и временом потрошеним на људе који то нису оправдали, једноставно се отварам да изађу напетости и стрепње. Кажем себи, после плодног премишљања, да је најбитније злато које здраво дише и мота се око нас, да смо бескрајно у плусу јер нас судбина није изазивала (мада ми њу богами јесмо, итекако). Дубоко одахнух данас, са срца ми је пао големи терет, јер добре се ствари догађају кад им се најмање надате. Успела сам да убедим себе како у процени не смем полазити од најцрње варијанте, а у одбрани треба бити смирен, да не би одабрао погрешно оружје (којим сечеш, од њега ћеш и страдати). Лако је подилазити себи и налазити оправдања, њих никад не мањка (уколико иоле волите себе), треба бити спреман на последице, јер нисте свој газда, имате неког ко је непроцењива лепота и одговорност у истом обиму. Дакле, срећно свима, будите искрени према себи и благи према другима док подвлачите ту црту иза Старе, а испред Нове. Нека нам свима наступи БОЉА, већ према заслугама, јер увек тако бива, зар не?
Просто не могу да одолим. Савладала ме потреба да ово осећање поделимо:
Живимо у времену шарених лажи, констатовао је данас неко у пролазу. Срећни су који пливају у незнању.
Одсутним погледом испраћа прамен дима из, по навици, запаљене цигарете. Мука му је! Нека све иде дођавола! Не могу га прозрети, ничим дотаћи... Сам је, свој и ничији више. По ко зна који пут ће их спремно погледати у очи, прећутати одговор и остати закључан, запечаћен, свој и недодирљив.
Пустиће живот да га искушава. Никад на прву лопту, тек лагано са резервом провириће из љуштуре, кад процени да нема опасности од отворених рана.
Најгори су дани празника. Постане раздражљив, свестан самоће и празнине чекања. На програму ништа, сви канали шуште, ван употребе.
Време је за нову цигарету!
Речи су овде непотребне! Поздрав свима. Будите ми добри!
Јутрос ме је дочекало Сунце на прозору.
Нема лепшег осећаја од задовољства које изазива срећа недељног преподнева. Удахнеш дубоко, рашириш руке без бојазни, хвалећи се остацима ноћашњег сна и подсвесног шапата како је све, баш све у реду.
Живи, здрави, са назнаком лепоте у углу ока и осмехом у крајичку усана пливамо кроз рески ваздух. Таква зимска јутра волим. Радујем им се јер носе у најави добар дан и пријатно вече. Оранџасти пламен ватре и мирис простртог свеже опраног рубља, проткани за мрву тежим траговима старинског доручка, који тако подсећа на мајку - недеља.
Одабрала сам песму за нас. Допада вам се? Осећате је?
Уживајте у овом предивном дану. Неће се вратити, али може трајати ако се мало отворите и дате му прилику да вас освоји. Недеља, лепа и сунчана, обећавајућа...
Отворите широм очи и сагледајте ту лепоту.
Полако али сигурно стиже оно ужурбано расположење пред празнике. И волем, и не волем...
Нешто у мени се радује, писмо дародавцима је срочено, још да умесимо колачиће и да се надамо да ће они који нас усрећују проценити да смо били добри...
Волем вас, а и то не волем!
Тек да видите да ми нисте без основа поверили ову важну позицију. Одмах предлажем малу промену ритма. Драго Сањарење, водиш следеће коло, а сад се шалтамо на лагано њихање и то по рецепту - ДАМЕ БИРАЈУ. Наравно, пева нам Брус па још Вилис. Ја бих предложила Воји да заплешемо, али ме мало срам, не познајемо се довољно, па ћу стидљиво гледати из прикрајка.
Ви видита шта ћете, односно кога ћете одабрати. Сад, сви на плес.
Не одустајем!Хоћу да учествујем. Могу ли ја у том бизнису бити ДЈ? Без музике нема продора на тржиште. За почетак предлажем КОЛО!
« | Децембар 2008 | » | ||||
---|---|---|---|---|---|---|
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 | 31 |