tamo i nazad

Почетна страна / Архива / Фасцикле / Линкови / summary / Manage /

Свирај

2008/12/06,20:43

Не одустајем!Хоћу да учествујем. Могу ли ја у том бизнису бити ДЈ? Без музике нема продора на тржиште. За почетак предлажем КОЛО!

коштуњави плодови

2008/12/06,20:19

Ау, баш ме бацисте на муке. Драга Домаћица задала задатак у ком се не сналазим, па сам се дуго борила са сопственим егом, питајући себе (се) о томе шта би ме достојно представило на овој сцени. Цртеж - не, никако, отераћу људе дефинитивно из овог дневника, гоблен је већ Сањарење поносно окачила, хеклерај - ту бих прошла, али су радови неуштиркани а сад ми се не да у ту процедуру, прича - не, никако, скрибомана наоколо колико волиш, у прављењу шапица сам махер, али треба чистити орахе, диплому данас добије ко год има лове, ритам машине компонују хитове... Просто не знам где ударам од силне расутости... И тако је моја голгота од силних дилема трајала, трајала, и ко зна докле би, да Анам није оставила коментар који ме је растужио и натерао да потпуно окренем точкиће у глави на другу тему. Аутоматски ми се пред очима појавило питање- колико ми у ствари уопште волимо себе, и колико то зависи од тога колико нас други воле (тј. да ли и како то показују). Јер, да ја толико јако волим себе и баш ме боли увце за ваше мишљење, поносно бих истакла стихове које сам писала једном горштаку у време луде заљубљености (субјективно сматрам да та осећања дан-данас видљива стоје у свакој речи), а Анам не би себи налазила мане тамо где их нема. Да ли уопште умемо да волимо себе? Може ли се та вештина научити, савладати на неком курсу, па макар био и дописни? Сад сам скроз у проблему! Стихови остадоше у тами анонимности, чаме чекајући...

«	Децембар 2008					»
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31