tamo i nazad

Реч је опасно оружје.

ко чека, дочека
2008/12/05,13:04
Колегиница, са којом проводим већину радног времена, ових дана прави велики заокрет у свом животу. Најконкретније - поново пушта љубав да јој се прикучи. Дешава се то уз много уздаха, суза и несигурности, али је толико лепих вибрација у ваздуху око ње. Лепо је вратити се вредностима које смо спремили у неке фиоке, а након закључавања кључеве скрили од себе. Њено лице је засијало, очи су проговориле, а осмех је добио нову пуноћу и лепоту. Ах, та свемоћна љубав, колико мука зна донети, како лако поцепа човека (жену нарочито), а још лакше и брже све седне на место, уз један једини услов - да уз себе имате неког свог, коме сте ви такође у специјалној категорији. Пред мојим очима отелотворује се мит о тражењу (налажењу) друге половине јабуке. Предивна слика. Желим им срећу и мудрост да сачувају драгоцена осећања.
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu