Реч је опасно оружје.
Дуго ме није било, мада сумњам да је ко приметио. Безбојно, провидно бело које постојање поново се пробудило, побунило против учмалости и лењости маште. Хвала на питању, добро сам. Памтим и боље дане, као већина међу вама, припадницима популације бомбардованих, прокажених, скрајнутих и бојкотованих (или се каже ембаргисаних)
. Много се тога догодило, али вам не смем рећи, јер ћу вас морати елиминисати, а нисам нешто за тако драстичне мере, данас не.
Елем, белем, стигла јесен позна, а тек ових дана мени постало нешто хладније. Прецизније, мождане вијуге ми се мало прохладиле, баш кад је стигло пред кување. Десило се то у покушају да заведем нешто реда у породици, браку, родбинским и пријатељским везама и у најдиректнијој вези са својом маленкошћу. Досадило ми све ђутуре, у једном моменту, просто је одједном постало кристално јасно да не требам и не морам нон-стоп изигравати зачин Ц у горе наведеним релацијама. Јесте ми неком приликом нека (да јој не помињем име, пу, пу) рекла да јој личим за першун у свакој чорби или је то била варијанта - поклопац за сваки лонац, не сећам се више, није ни важно за причу, али ми је баш симптоматично било то што све око мене баш заболе што се ја толико трошим, развлачим и ситним, не би ли се њиховим гладним непцима приредила гурманска представа.
Завриштах (у себи, додуше): Доооооста! Ако већ не могу у лице свакој вашки која се о мене окачи рећи да одхебе, могу јој то написати. Па, нека тражи и чита. Све је ту - црно на бело: Нећу да трпим твоју бахатост, твоју охолост, лењост и умишљеност. Нећу ни секунде толерисати твоју развратност и безосећајност, себичлук и зло које просипаш около. Нећу и - тачка. Пунктум.
Накнадна опаска - зависно од фонта - ни свака тачка није тачка. Више ми вуче на квадратић. Свашта!
| « | Новембар 2008 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |