Реч је опасно оружје.
Јесте ли икада сејали мисли? Онако, баците за почетак шаку реченица на папир, не знајући шта се из тога изродити. У вама је тек бледа намера, саздана на поверењу у небеску равнотежу сила и божански осећај за правду. Не мора се радити о ствари битној за светски поредак, може то бити тек нека ваша ситна себична потреба настала у потрази за задовољштином.
Узмете тих првих пар реченица, проспете их широким замахом рукеи чекате њихов поредак у паду. Слова се нижу, речи беже, све бешње... Наконн почетног страха откривате да се слаже и формира слика једне истине, сува есенција прошлости, садашњости и оног што следи, као клијање пасуља из навлаженог зрна.
У контракцијама тог настајања паралелно тече нагађање о томе колико жена сањалица, домаћица, мајки, тужних лутака, принцеза и невеста можда истовремено отвара своје ситничарнице, обелодањује своје потребе и обнародује своју побуну. Али ниједна, без обзира на степен очаја или узнесења, неће на исти начин сложити своју ладицу са драгоценим садржајем. Баш ниједна неће постићи ову боју удисаја и Пандориног страха.
Небитно је што се моје реченице тако разгранају па се при првом враћању питам ко их је заиста написао и под утицајем каквих психоделичких средстава, небитно што се пасуљ одметнуо из потенцијала чаробног у крупни тетовац распоређен за читање призора од стране бабе гатаре и саливаче страве.
Суштина лежи у клијању. Оно се деси или не. Може се само чекати и ослушкивати - да ли је привид или се котиледони заиста одвајају, хоће ли се размакнути да пусте међу себе танушну клицу једне посебности, различитости, већости, која доноси душевни мир, сестро слатка.
| « | Новембар 2008 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |