tamo i nazad

Реч је опасно оружје.

Жетва
2008/11/18,07:28

Јесте ли икада сејали мисли? Онако, баците за почетак шаку реченица на папир, не знајући шта се из тога изродити. У вама је тек бледа намера, саздана на поверењу у небеску равнотежу сила и божански осећај за правду. Не мора се радити о ствари битној за светски поредак, може то бити тек нека ваша ситна себична потреба настала у потрази за задовољштином.

Узмете тих првих пар реченица, проспете их широким замахом рукеи чекате њихов поредак у паду. Слова се нижу, речи беже, све бешње... Наконн почетног страха откривате да се слаже и формира слика једне истине, сува есенција прошлости, садашњости и оног што следи, као клијање пасуља из навлаженог зрна.

У контракцијама тог настајања паралелно тече нагађање о томе колико жена сањалица, домаћица, мајки, тужних лутака, принцеза и невеста можда истовремено отвара своје ситничарнице, обелодањује своје потребе и обнародује своју побуну. Али ниједна, без обзира на степен очаја или узнесења, неће на исти начин сложити своју ладицу са драгоценим садржајем. Баш ниједна неће постићи ову боју удисаја и Пандориног страха.

Небитно је што се моје реченице тако разгранају па се при првом враћању питам ко их је заиста написао и под утицајем каквих психоделичких средстава, небитно што се пасуљ одметнуо из потенцијала чаробног у крупни тетовац распоређен за читање призора од стране бабе гатаре и саливаче страве.

Суштина лежи у клијању. Оно се деси или не. Може се само чекати и ослушкивати - да ли је привид или се котиледони заиста одвајају, хоће ли се размакнути да пусте међу себе танушну клицу једне посебности, различитости, већости, која доноси душевни мир, сестро слатка.

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu