tamo i nazad

Реч је опасно оружје.

утисак
2009/01/04,12:56

Некако пред Божић посебно живо ми се враћају лепа сећања из детињста. Пробудим се са познатим мирисом мајке у носницама, све одаје присност свеже испећеног колача из домаће радиности.

Укључе се сензори на мојој кожи, у ушима, очима и носу, па осетим, видим, чујем, намиришем нешто чега одавно нема. Пријатна сета обузме ме због лепих, али и ружних сећања, из којих сам испливала мање. више повређена. Не боле тако јако чак ни оне ситуације које нисам преживела, сажвакала, одболовала... Јер, у време мирбожења срећем и препознајем оно што ме створило такву каква јесам, другачију, несхваћену и непомирљиву - према себи углавном. Додирујем уздахом лелујави привид својих љубави, срећа, постојања, и све се лагано затвара у драги, топли, познати круг .... Породица

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu