Нешто сам времена потрошила, крајње себично, на преиспитивања и подвлачење црта (да, било их је више, прилично чак). Уморена од обимног посла, а с друге стране смирена и помирена са новим мерилима и критеријумима, растерећена и мање брижна, улазим у нови животни период. Слично осећање сам имала на планинарењу, кад задихана подигнем главу и раширим поглед на предивни видик. Испод мене је толико тога, лепог и оптерећујућег, оваквог и онаквог... Може се рећи и да је иза мене. Дефинитивно сам рекла НЕ, јасна и гласна у одлуци (подстакнутој снажним осећајем). НЕ значи заиста то, није нећкање несигурне жене него искрен и прав пут, цеста којом се ређе иде...
Због мене, због такове победе, због тријумфа огромног, неописаног, због свих бораца против лоше карме и усуда, зарад залуталих и дезоријентисаних, ја данас отворено пишем колико је добро и важно инвентарисати, бити детаљан и без болећивости...
Човек постаје здравији. Шта те не убије, то те ојача!
Пробала на сопственој кожи, остала читава, ништа ми не недостаје. Могу и да запевам. Хајдемо заједно, сви ручице горе! И главе!