tamo i nazad

Реч је опасно оружје.

« тамо далеко | Main | СУМАТРА »

Жетва
2008/11/18,07:28

Јесте ли икада сејали мисли? Онако, баците за почетак шаку реченица на папир, не знајући шта се из тога изродити. У вама је тек бледа намера, саздана на поверењу у небеску равнотежу сила и божански осећај за правду. Не мора се радити о ствари битној за светски поредак, може то бити тек нека ваша ситна себична потреба настала у потрази за задовољштином.

Узмете тих првих пар реченица, проспете их широким замахом рукеи чекате њихов поредак у паду. Слова се нижу, речи беже, све бешње... Наконн почетног страха откривате да се слаже и формира слика једне истине, сува есенција прошлости, садашњости и оног што следи, као клијање пасуља из навлаженог зрна.

У контракцијама тог настајања паралелно тече нагађање о томе колико жена сањалица, домаћица, мајки, тужних лутака, принцеза и невеста можда истовремено отвара своје ситничарнице, обелодањује своје потребе и обнародује своју побуну. Али ниједна, без обзира на степен очаја или узнесења, неће на исти начин сложити своју ладицу са драгоценим садржајем. Баш ниједна неће постићи ову боју удисаја и Пандориног страха.

Небитно је што се моје реченице тако разгранају па се при првом враћању питам ко их је заиста написао и под утицајем каквих психоделичких средстава, небитно што се пасуљ одметнуо из потенцијала чаробног у крупни тетовац распоређен за читање призора од стране бабе гатаре и саливаче страве.

Суштина лежи у клијању. Оно се деси или не. Може се само чекати и ослушкивати - да ли је привид или се котиледони заиста одвајају, хоће ли се размакнути да пусте међу себе танушну клицу једне посебности, различитости, већости, која доноси душевни мир, сестро слатка.

 

Коментари

Comment Icon

moje misli uglavnom lete. nošene vetrom. ili spavaju. duboko u srcu.
a na svetlost dana izlaze, kako-kad, nekad sanjive, a nekad zrele i spremne za dalji put.
Prijatno!

Posted by: domacica at 2008/11/18, 11:29
Comment Icon

Betyn, ovo je bilo prelepo! Da, klijanje se desi ili ne, ali kad lepo zamahneš i raspeš misli, ima dosta šansi da će inspiracija proklijati!

Posted by: sanjarenja56 at 2008/11/18, 15:59
Comment Icon веровање

Хвала, девојке. Ни сумњала нисам да ће бити оних које ће умети да чују. Знам поуздано да има вас које ћете (ме)се препознати. Због тога пишем - диван је осећај кад дотакнеш душу која није ситна.

Posted by: betyn at 2008/11/18, 17:25
Comment Icon

.....
samo ono sto ih natera da klijaju... je jedino vazno, zaista.... inspiracija...
:)
(btw, da ne studiras biologiju? ;)) kakvi te kotiledoni spopali....? sestro slatka...)

Posted by: nastasja at 2008/11/18, 17:45
Comment Icon

Sjajan text... nemam sta da dodam
:)

Posted by: tijanas at 2008/11/18, 18:02
Comment Icon

Ипак, најтеже је наћи почетну реченицу, бар мени. Мада и кажу да једино њу писци памте. Касније се мисли, попут нити, расипају и удевају у прекрасно ткање саткано од речи.
Поздрав од Причалице.

Posted by: pricalica at 2008/11/19, 16:51
Додај коментар





Запамти ме

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu