tamo i nazad
Реч је опасно оружје.
« КАЛЕНДАР НОВИ | Main | само за твоје очи »
СЕЋАМ СЕ....
Били смо много млађи, слободнији и слободоумнији. Волели смо све што воле млади, дружења, сличице, салвете, одласке у биоскоп, маст на леба и чоколадице Животињско царство.
Горљиво навијали за Звезду или Партизан, код комшија први пут гледали ТВ, одлазили на екскурзије које не трају један дан, мењали синглице и поклањали их једни другима за рођендан. Писали дневнике и споменаре, које су мајке и старија браћа увек проналазили, кАо случајно... Сећаш се?
Не изгледа тако далеко, а прошле су светлосне године.
Да ми се још мало вратити у детињство, само да поново осетим мирис безбрижности и запамтим игре које су нас знале натерати да заборавимо време, глад, обавезе и чињеницу да нас код кућа чекају брижне матере. Вратила бих се брзо и својој поспаној љубави на уво шапутала све тајне које крије срећно детињство.
Коментари
Ја сам се теби плазила, па смо квит!
А баш смо се лепо играли, зар не?
Uvek sam mislila da ce se desiti nesto jako vazno kad odrastem..
A sad bih najsrecnija bila brojeci: 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10 polazim, ko se nije skrio - magarac je bio.. :)
Sve što je lijepo je u stvari jednostavno. Bila su to jednostavno lijepa vremena. Jednostavno pozdrav
Eh, draga Betyn, ... hvala na ovom podsećanju. Ja još uvek volim da se igram, samo se nešto društvo proredilo... mnogo je namrštenih obrva...
Kako reče Mandrak, bilo je sve nekako jednostavno, rasterećeno... nešto je nosilo vreme, a nešto detinjstvo, ono naše...
Možda i našoj deci svet rasteretimo kad nas ne vide namrštene, već razigrane...
Ave!
"s kim ću ostati mlad, ako svi ostarite"...
ne daj se ines, sve se može ponovo proživeti. i u snu i na javi. ako sačuvaš "mrvicu detinjstva"
Prijatno!
Kako se ne bih sećala...slobodno, nesputano , bosonogo detinjstvo u kome nije bilo mnogočega, ali je bilo sigurnosti, slobode, druženja, lepote!
Jesi li ti ono meni pojela vrući crni hlab s mašću i alevom paprikom? Sada te zovem na tortu, ali onaj hleb je bio slađi :)
После вађих коментара имам осећај продуженог детињства. Зар није дивно! Сећања су нам толико слична, као да смо их записали у истој барици, прашини и зачинили алевом. Жалим што моје маче нема тај осећај, другачија јесу времена, али и деца, некако су отуђени, не умеју да се играју. Цивилизација им је отела ту лепоту за којом ми у хору уздишемо. Позив за торту прихватам, јер уз то сигурно иде кафица, прича и, што је најважније, добра, лепа комуникација. Сјајни сте. Идем да се осмехнем својој љубави, без мрштења.
Ја се не бих враћала. Може то и сада све исто само лепше. Недостаје ми искреност детиња, то да, и још понешто, али не бих назад...
Betyn, pogodila si za kaficu, priču i ostalo...ankas33@gmail.com
Ja ponovo prozivljavam djetinjstvo kroz svoje klince...oni me vracaju u to vrijeme
I ja ponovo rastem sa svojom decom, i igram se i radim sve sta sam radila kad sam ja bila mala.
I lepo je sve to, ali se ja u moje detinjstvo ne bih vracala.
| « | Јануар 2009 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- Март 2010 [1]
- Јануар 2010 [1]
- Октобар 2009 [1]
- Август 2009 [1]
- Јул 2009 [1]
- Мај 2009 [1]
- Април 2009 [3]
- Март 2009 [1]
- Фебруар 2009 [4]
- Јануар 2009 [12]
- Децембар 2008 [15]
- Новембар 2008 [11]
- Јул 2008 [1]
