tamo i nazad

I ja kazem
DODJI.....
molim...
zovem...
vristim....
DODJI...
budi bar tren tu...
a onda...
kako hoces!
ucini mi
poslednji put...
DODJI....
.........

"Odavno se svoje pesme bojim..."
Prelepa pesma. Da li se i ti svojih pesama bojiš?

"Da me može oduvati nablaži nemirac..." U kojem li bunaru inspiracije Đorđe nalazi tako lepe misli i slike?

Retko dođe ko treba i kada treba...

@casper:meni je nedavno i ta zelja ispunjena...Veruj mi,nije tako...Jer kad ponovo osetis taj zagrljaj,zelis jos,i nije bas "a posle idi"...:(

Мислим да се Ђолетова инспирација зове Живот, а да је за све крива Словенска душа, тако сродна нашим романтичним наочалама кроз које женски гледамо.
Да, Сањарење, бојим се својих песама јер ме мени врло откривају, дају праве називе стварима. Уопште, прејака реч ме увек повреди, неизлечиво, себе можеш најјаче ранити. Уосталом, пријатељице моје из паралелног света, ми смо навек знале шта је на послетку, само то не желимо признати, ни себи, а поготово не другима, који би да се хране нашом рањивошћу.

Betyn, ovo reče ne tačno, nego fenomenalno tačno i precizno. Posebno ti je zadnja rečenica bomba. Baš je tako.

Ја сам иначе у слободно време Ђолетов елф, пуним паперјем његове приче, па после све посипам светлуцавим прахом, оним што кроз широм отворене окице путује право до срца. Ту се забоде, па жуља и ситно крвари, онако како само може Ђоле (и још један, али му не бих открила име).
Хвала на препознавању, ко зна који пут, желим веровати да сте осетили како и иза мојих речи, стихова и вапаја стоји повређени (постоји ли какав други?) ЖИВОТ. А прецизност, то ми је остало од матере!

Betyn, ti znaš put do srca, možda i zato što je poneko našao i put do tvoga srca

DAJ NESTO VESELO NOVA GODINA JE

Tuznic, ja nisam rekla da ode....
rekla sam
a onda
kako hoces....
To je nada da vise nikad nece otici....
i znam o cemu ti pricas.... o kako samo znam....