tamo i nazad

Реч је опасно оружје.

« мали додатак | Main | у пролазу »

одлазак
2008/11/22,17:27
"То је као кад лист падне са гране..." - каже Десанка. При првом сусрету са губитком блиске, драге особе, неког мог, ови су ми стихови стално плесали у глави. Нисам веровала. Дуги период неверице, непримања стварности и очајног жаловања нису утишавали ни протек времена, ни речи искреног саосећања. Онда се све једног дана, као чаролијом, окренуло и претворило у ново искуство са новим виђењем ствари и новим визурама. Једна необична жена ме је тргла из нирване. Рекла је само: "Престани да жалиш себе због губитка. Не буди себична. Захвали за милост и прими мисао да сада имаш у сваком моменту свог чувара." Неке љубави никада не престају, не одлазе, остају у нама.

Коментари

Comment Icon

Neke ljubavi nikad ne prestaju, ne odlaze...
Da, nikad!

Posted by: casper at 2008/11/22, 17:53
Comment Icon

pa eto, bas to - 'neke ljubavi nikada ne prestaju, ne odlaze, ostaju u nama...'

Posted by: nastasja at 2008/11/22, 18:21
Comment Icon

Ove zene gore mi ukrale komentar :P

Posted by: antistresna at 2008/11/22, 20:42
Comment Icon

I meni :)

Posted by: tijanas at 2008/11/22, 23:50
Comment Icon

Mnogo je lakse savetovati nego prezivljavati... potrebno je da prodje vreme...

Posted by: iluzija at 2008/11/23, 00:35
Comment Icon

Пост је коментар у свима нама, осећам и чувам да време и ветар у мој кутак уђу и ту остану.

Поздрављам

Posted by: krilaandjela at 2008/11/23, 00:48
Comment Icon

...ali tako boli, boli, boli do bola...
Sećanja...

Posted by: anam at 2008/11/23, 12:08
Додај коментар





Запамти ме

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu