tamo i nazad

Реч је опасно оружје.

« одлазак | Main | често пожелим »

у пролазу
2008/11/23,19:09

Много је времена протекло од нашег сусрета. Много је река пресушило, а и неке су се планине од тада неслућено протегле у висину.

Ништа значајно, рекао би неупућени посматрач, тек су се две особе препознале у пролазу. А тако смо били близу некада. Тако смо се добро познавали, да нам је и самима било чудно. Онда, преко ноћи, без најаве, сасвим изненадно, престали смо да евидентирамо једном другом таласну дужину. Наступило је ледено доба, од чије би хладноће диносауруси поново изумрли (да су у прилици), а онда је било довољна појава дуге, и случајни случај (за кога психоаналитичари кажу да не постоји), да би нам погледи изгубили ону тврду нијансу и послали уснама сигнал за осмехе препознавања.

Непроцењива је срећа пронаћи изгубљену драгоценост. Каква је то радост кад нешто затурено, непрежаљено, поново обухватите погледом разумевања и љубави!

Случајности не постоје - како да не!

Коментари

Comment Icon

Betyn, ulivas mi nadu da ce se i meni ta duga pojaviti...
Ledeno doba predugo traje....

Posted by: casper at 2008/11/23, 19:52
Comment Icon

Duga?
Nekako mi je ovo ledeno doba konkretnije:):)

Posted by: anam at 2008/11/23, 20:43
Comment Icon

Не верујем у случајности већ искључиво у неслучајности. Поздрав од Причалице.

Posted by: pricalica at 2008/11/24, 17:44
Додај коментар





Запамти ме

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu